СВЕТО ПРИКЛОЊЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ФАНЕРОМЕНИ

Лик Пресвете Богородице је потпуно повезан са свакодневним животом сваког православног хришћанина. У безгрешном лицу наше Богородице, искуство Цркве види и препознаје сарадњу људске слободе у оваплоћењу Бога. Она која је отворила врата времена Безвременом и Безпочетном, али и Она која је открила друга врата, Царства Божијег. Открила је свима нама људима други начин живота. Живота безбрижног и неуништивог.

Тако се објашњава постојање многих храмова, малих и великих, у нашим ужурбаним градовима, у нашим живописним селима, али и у пустим местима тишине, нашим православним манастирима, посвећених Њеном Лику.

Једно од многих ових светих места је и место на којем се налазите у овом тренутку и у које вас поздрављамо. Свето Приклоњење Пресвете Богородице Фанеромени, у Неа Артаки на Евији.

ИМЕНОВАЊЕ

Њено име, Фанеромени, нас води на незаборавна места и враћа нас далеко у прошлост. На свету земљу Мале Азије, у подножје планине Диндим, неколико километара изван Кизика, у 12. веку н. е.

Тамо, како нас традиција обавештава, откривена је, на чудесан начин, међу жбуњем, на месту храма древне богиње Кибеле, Света и Поштована Икона Богородице, коју су становници Кизика назвали Фанеромени.

На месту проналаска Свете Иконе, подигли су истоимени Свети Манастир „Пресвете Богородице Фанеромени“, где је Света Икона чувана до 1922. године, када су становници Кизика били приморани да напусте своје прадедовске домове и потраже нову домовину. Одлазећи из свог места, прво од свих својих драгоцених блага понели су Свету Икону Фанеромени.

Крећући се Артакини према Грчкој, прошли су кроз Цариград. Тамо, пошто је Васељенска Патријаршија сазнала за присуство Свете Иконе у Граду, примили су је свештеници са дужним почастима и положили је у Свети Патријаршијски Храм Светог Ђорђа, где и данас остаје.

ЧУДЕСНО ПРИСУСТВО ФАНЕРОМЕНИ НА ЕВИЈИ

Три деценије након насилног одвајања Артакина од мајке Малоазијске земље и њихове Мајке Пресвете Богородице Фанеромени, у подне 29. априла 1951. године, на Васкрс, догодио се у њиховој новој домовини, Неа Артаки на Евији, чудесан догађај који је обележио њихов црквени живот.

Осам девојчица, узраста 10 – 12 година, налазиле су се на обалној локацији и у васкршњем расположењу дана играле су и певале. Изненада, на малој удаљености од места где су се налазиле, приметиле су једну црно обучену, изузетно лепу жену, клечећу и у положају молитве. На рукама је носила златне манжетне, а на глави је имала црну покривку и ореол.

Мала девојчица, пред овим призором, узнемирила су се и пуна страха отишла су са места да обавесте своје родитеље. Међутим, када су они стигли на место, црно обучена жена је нестала. Али не и трагови њеног присуства. Отписи њених колена били су још увек у земљи.

Мала девојчица су пријавила догађаје свештенику села, покојном о. Спиридону Атанасију, а он такође покојном Митрополиту Халкиде Григорију (Плејато) (1922 – 1968), који је позвао девојчице које су му потврдиле чудо, рекавши му чак да се жена појавила и у њиховом сну, рекавши им да је она Пресвета Богородица и да на месту њеног појављивања треба да изграде Цркву.

Након ових догађаја, Митрополит је дао своју канонску благослов за изградњу Светог Храма у част Пресвете Богородице, који је касније добио правни облик Светог Приклоњења.

ИЗГРАДЊА СВЕТОГ ПРИКЛОЊЕЊА

Камен темељац Светог Храма положио је Митрополит Григорије 12. августа 1951. Од тада је почела понуда људи Пресветој Богородици, која се наставља до данас, као драгоцена заоставштина коју су нам оставили наши преци.

Свето Приклоњење је обновљено и добило је диван Свети Храм, да се слави име Божије и да се велича име Његове Пресвете Мајке, чије је Освећење извршено 1969. године од стране покојног Митрополита Халкиде Николаја (Селенти) (1968 - 1974).

На месту појављивања Пресвете Богородице подигнута је Света Капела, а изнад ње звоник Светог Храма.

У дворишту Светог Приклоњења, које се посебно истиче својом природном лепотом и представља прилику за прави одмор, подигнута су, на североисточном делу, величанствена света места која се односе на живот Господа и Пресвете Богородице и стварају осећања побожности у душама поклоника, посебно мале деце.

На јужној страни дворишта подигнут је Лазарејски Духовни Центар, који је недавно (2004 – 2005) темељно обновљен, освештан и предат у употребу на дан Празника 23. августа 2005. године, од стране Његовог Преосвештенства Митрополита Халкиде г. Хризостома и смешта све активности Светог Приклоњења: Канцеларију, Стан свештеника, Катихетске Састанке, часове Византијске Музике, као и Изложбу Књига и предмета побожности.

На западној страни дворишта постоји пространа сала за понуду кафе и слаткиша након Свете Литургије, али и за друге активности које доприносе даљој комуникацији и јачању односа верника.

Одмах поред, гради се нови Кафе, који ће задовољити потребе бројних поклоника.

Управљање Светим Приклоњењем врши петочлани Управни Одбор, којим председава Митрополит Халкиде г. Хризостом.

НАЧИН ПОСЕТЕ

Свето Приклоњење Пресвете Богородице Фанеромени налази се у граду Неа Артаки, осам километара северно од Халкиде, на Националном Путу који повезује Халкиду са Централном и Северном Евијом. На Путу, унутар града Артаки, постоје јасни знакови који воде до Светог Приклоњења.

Посета Светом Приклоњењу Фанеромени може се комбиновати са посетом историјској Палеохришћанској Базилици из 5. века Свете Петке заштитнице Халкиде (тел. 22210.25579 и 22112), Светом Приклоњењу Светог Јована Руса чудотворца у Нео Прокопију Централне Евије (тел. 22270.41209), као и другим светим местима (Црквама, Манастирима) која постоје на прелепој Евији.

Свети Протојереј: Архимандрит Серафим Спеис

Парох: Архимандрит Методије Фундулис.