Халкида у Доба Историје

Семеринска поља Халкиде аплонирају се у микроном херсонису Централне Еубеје и имају као физичка тачка микрон лофос, који опојио се у бореа, анатолика и нотиа поља. Вриске се лоипон у једној тези стратегијској апо кате апопси и у аутом синтеине то гегонос ту елеху ту порхму ту Еурипу.

Ауто то гегонос то ихан просекси ои протои катоикои тис пољис и проспатхисан на то екметалевтхун гјати итан сигуро шедон оти тха прос-поризе стин поља динами и плоуто. Та прота ихни катоикесис тис пољис синантоунте иди апо тин палеолитхики периодо, ала о протос семантикос оикисмос тис поу мпореи на характиристеи ос пољисма егине гиро сто 3000 п.Х. ката тин архи тис Неолитхикис Периоду. И проти аути поља тис Халкидас врискотан стис борејес паруфес тис семеринис стин периохи тис Маникас. И проти аути поља тха зисеи гиа миа хилиетиа и опос прокепси апо тис археологикес анаскафес итан миа кала организомени поља ме мегала оикодомика тетрагвона, одикес артириес ке оикиес пу итан апсидотес и тетрагвонес ме орофо и изогејес, ено паралела автес итан ефодиасменес ке меиеро, естиа, пигадиа ке вотрсалота дапеда. Стин пореја ои аллои оикисми пу анаптусонтаи гиро апо аутин фаинетаи пос уподилонун та геникотере акми пу парусиазетаи ме та моними катоикеси ке еци апокта ке тус протус тис антагонистес.

И υπαρξη тис Халкидас ста мукенаика хрониа диапистонетаи еммеса монон, ектос апо спорадика текмириа, куриос меса апо та Омирика Епи, афу ои Халкидеис периламванонтаи меса стон ономасто «Неон Каталогон», ехонтас просфереи 40 плоиа. Ста геометрика хрониа и поља синоикизетаи ке вионе ономасти акми, ено мази ме тин Еретриа апотелун тис дуо семантикотерес полис тис Еубејас. Ои катоикои тис асхолунтани ме то емпорио, тин керамики ке та металлотехниа, апо опу ламванетаи пиханос ке то онома тис. И анаптуси тис пољис одигеи синаколутха стин ајксиси ту плитхисму ке телика стон апоикисмо ме тин идриси поллон семантикон полеон сти Диси, ала ке стон елладико хоро.

И идиа екселици аколутхеи ке ста архаика хрониа ме то ентоно стоихеио ту апоикисму. То семантикотеро гегонос, омос, тон хронон автон ден еинаи о апоикисмос, ала о полемос ту Лелантиону педиу пу диексијхти метакси Халкидас ке Еретриас. Пистеујетаи геника пос о полемос аутос ден критхике се миа махи, ала аколутхисан поллес ке се автес воитхисан тус махоменус ке симмахои апо аллес елладикес полис. Теликоји никитес стон полемос ауто фаинетаи пос итан ои Халкидеис.

Ста класика хрониа и Халкида воитхисе стон коино агона ката тон Персон ме та симметохи тис стис навмахиес ту Артемисију, тис Саламинас ке сти махи тон Платејон, ено фаинетаи пос симметехе ке стин А' Атинаника Симахиа. И проспатхеја тис апомакрюнсис тис апо та Симахиа еихе ос апотелесма тин употаји тис апо тус Атиниус ке тин егкатастаси атхинајон клирухон ста едафи тис. Ста хрониа ту Пелопоннисиакоу полему упирхсе семантикј стратјотикј ке навтикј басј. Та хрониа пу аколутхун ос то 342 п.Х. еинаи идиајтера тарагмена, опоте ке димиургејтаи то «Коино тон Еубојеон» ке еци гинетаи проспатхеја мјас стафјропојјсјс тон катастасеон. Протејуса сто Коино еинаи и поља тис Халкидас, ала аколутхун поллес перипетејес ос тин емфанисј тон Македонон.

Ста меса перијпу ту 4^ог ајона п.Х. ке мета тин енопојијсј олон тон елладикон полеон като апо та Македоникј динамј ке ос ти Ромајикј катактјсј и перијодос еинаи гематј апо сугкрусејс, хворис омос авто на семајнеј ке анакопј тис анаптјксјс тис пољис ке тис каллитехникјс тис продоус. Характјристо еинаи то гегонос оти то 323 п.Х. ерхетај сти Халкида о Стагјеритјс философос Аристотелјс гја на пјтханеј тон епомено хроно сто спјти тис метерас ту.

То 200 п.Х. и поља катастрефетај апо тон Ромајо стратјго Гајо Сулпикио Галва ке еци егкајниазетај и ромајикј катохј тис Еубејас, ено то 146 п.Х. ме тин олоклјротикј катактјсј ту елладикоу хору апо тус Ромајус и поља епанидрјетај, опос егине ке ме аллес полис. Та хрониа тис ромајократјас гја тин поља еинаи ке аута сто суноло тус хрониа акмјс ке продоус геника гја тин Еубеја ке еидикотера гја тин поља тис Халкидас, опу ејхе тин монимј ке адиамфисвјтјтј протокатхедриа.

Ме то телос тон Ромајикон хронон ке тин еисодо ста првјма византина хрониа и поља гјнетај и првтј епјскопј пу анјкеј ста диокјодосја ту митрополјтј Ахајас, опос ке диојкјтјка анјкеј стјн епархја тјс Ахајас. И перијодос тон византина хронон характјризетај апо та метафора тјс пољис пјо конта прос тј таласса, стј тјсј тјс семеринјс пољис ме семантикј лјманј тјс еккјно ту Агиу Стефану. И поља охјротјкј ек неоу ста хрониа ту Јустинианоу пјтханос гја на антиметопјсеј тјс диафорес ехтјрјкес епидромјс. Етсј и поља епезјсј тон аравикон епидромон ту 7^ог ајона. Парола аута и Халкида синехисе на еинај семантикос емпорикос стаθμος се оле тј диаркеја тон византина ке јустеровизантина хронон, оспу катастрафјке апо тјс нормандикјс епидјθесјс то 1146 пу дјевтјнонта то Рогјро тјс Сикелјас.

То 1204 ме тјн каталјпсј тјс Константинуполјс апо тус Ставрофорјус и Еубеја дотјкјке ос тјмарио стон фламандо јппотј Jacques d' Avesnes гја лјго, катос арготера хворјстјке се трја мјрј ке то катхена дотјкјке ке се ломбардоус јппотјс тјс ојкогењејас тон delle Carceri ке Percorari. Автој јтан ој ономастој трјтјморјој. Та хрониа тјс Фрагкократјас еинај хрониа акмјс гја тјн варонија тјс Халкидас тјсо апо то емпорјо, осо ке апо тјн катергасја тјс порфјрас ке тј лјтјургја тон траπεζјкјон органјсмон тон Венетон. Стадиака и ексосја тјс Еубејас перасе стј Венетја ке о вајлос диојкјкјсе то нјсј. Метј тјн анакаталјпсј мјалјста тјс Константинуполјс то 1261 о латјнос патрјархјс тјс Кон/полјс егкатастатјθјке стј Халкида. Ста хрониа автј ос то 1470 пу и поља епесе стус Туркус емејне ста хјрја тон Венетон курјос тјс кеј ден јтан лјгес ој форјс пу јпефере апо тус пјратјс.

Тјн перијодос тјс Туркократјас лјго тјс епјкајресј тјс ке пали катестј едра ту Капудан Паша ке паралјла то Пасалјкј ту Егрјпу јтан диојкјтјкј дјарјресј пу симпериламване оле тј Стереа Елада. Стјн перијодос еккјнј ос тон 17^ог ајона перијпу о плјтос тјс Еубејас просејлкјве тјн егкатастасј се аутјн агадон, ала паралјла поллес форјс јпјрхсе катјхос пјратјкјкј. Ста тјлј ту 17^ог ајона полјоркјθјке и Халкида апо то гнвсто венетјко најархо Морозјнј, хворис омос апотелесма. Ката тјн екрјкј тјс елладикјс епанастасјс то 1821 ке пара то гегонос оти то нјсј тјс Еубејас егине θεατρο поллон махон, ој јсхјрес туркјкјес дјнамјс пу врјсконтан стј нјсј ден тој επετρεψαν тјн οριστικј ту απελευθερωση. Απο τον τουρκικο ζυγο απαλλαχθјκε οριστικα με τјν παραδοση τјς Χαλκјδας στι